额济纳旗东风航天城入选首批中国十大科技旅游基地

Шпанска Република República Espa?ola
Застава Грб
Химна Himno de Riego
Географи?а
Престоница		Мадрид (1931?36) Валенси?а (1936?37) Барселона (1937?39)
Друштво
Службени ?език		шпански
Политика
Облик државе		Федерална вишепарти?ска полупредседничка република
— Председник		Нисето Алкала Самора
		Мануел Аза?а
Истори?а
Истори?ско доба		Савремено доба
— Оснива?е		14. април 1931.
— Укида?е		1. април 1939.
— Статус		Бивша држава
Географске и друге карактеристике
Валута		Пезета
Зем?е претходнице и наследнице Шпани?е
Претходнице:		Наследнице:
	Шпани?а	Шпани?а

百度 荆公恚曰：吾独不可自求之六经乎！乃不复见。

Друга шпанска република ?е била влада у Шпани?и ко?а ?е тра?ала од 14. априла 1931. године до 1. априла 1939. године. Прва шпанска република тра?ала ?е од 1873. године до 1874. године. Посто?а?е Републике обележио ?е гра?ански рат, ко?и ?е започео 1936. године.

СФР? ?е признавала ову владу Шпани?е и након ?еног пораза у гра?анском рату. Формално ?е престала да ?е призна?е око 1976, након што ?е кра? Хуан Карлос I позвао и републиканску владу у егзилу, с ци?ем да би одржали парламентарне изборе непосредно после смрти Франсиска Франка.

Истори?а

Шпанска република основана ?е 14. априла 1931. године, након пораза кра?а Алфонса XIII на месним изборима и ?егове абдикаци?е. Након изгона кра?а из државе, формирана ?е привремена влада на челу са Нисетом Алкалом Замором ко?а ?е тра?ала до 9. децембра 1931. када ?е проглашен нови устав. У Шпани?и ?е на власти тада била републиканско-соци?алистичка парти?а Мануела Асанара.

Први председник Републике био ?е Нисето Алкала Замора (1931-1936). На изборима 1933. године победио ?е радикал Алехандро Лерукс, ко?и ?е повукао ве?ину републиканских реформи. Доласком радикала на власт, букнули су устанци соци?алиста и анархиста у Астури?и и Каталони?и у октобру 1934. године.

На изборима у ?ануару 1936. године, на власт ?е дошао Народни фронт, коалициона влада соци?алиста, комуниста и лево ори?ентисаних републиканаца. Нови председник Републике постао ?е Мануел Аза?а. Наредних месеци по?ачали су се сукоби изме?у десних и левих снага. Сукоби су били све интензивни?и, све до 17. ?ула 1936. године, када су се трупе, предво?ене генералом Франсиском Франком, у Шпанском Мароку побуниле против Републике.

Шпански гра?ански рат

Главни чланак: Шпански гра?ански рат

Генерал Франко ?е 17. ?ула 1936. године покренуо напад шпанске во?ске у Африци на Шпанску републику. Главни финанси?ери Франкове во?ске биле су Мусолини?ева Итали?а и Хитлерова Немачка, док су републиканци примали помо? од Мексика, Сов?етског Савеза и од доброво?аца у Интернационалним бригадама. Од 1937. године, побу?еници су углавном побе?ивали, а републиканци су се углавном повлачили. Република ?е пала 1. априла 1939. године, уласком трупа генерала Франка у Мадрид.

Социоекономска структура

Шпани?а ?е у време Друге републике остала држава са ?аком аграрном и полуфеудалном структуром. Само у северним граничним подруч?има Пирине?ског полуострва, посебно након све ве?их теж?и Баски?е и Каталони?е ка аутотоми?и, разви?ала се индустри?а ко?а ?е била упоредива са западноевропским стандардима.

Шпанска економи?а ни?е била директно пого?ена глобалном економском кризом из 1929. године, ?ер ?е била снажно ори?ентисана ка дома?ем тржишту. Ори?ентиса?е ка европским и светским тржиштима ?е зависило од прилива страних инвестици?а, ко?и ?е нажалост опао због кризе и сигурне ненакло?ености према републици. Било ?е и случа?ева тзв. бега капитала, што ?е допринело пове?а?у незапослености и сиромаштва.

Носите?и старог поретка

Сектор по?опривреде био ?е окарактерисан екстремном концентраци?ом имовине у корист великих зем?опоседника, посебно у ?ужним деловима Андалузи?е и Екстремадуре. Они су деловали у складу са идеалом Хиспанидад (целина ко?у сачи?ава шпанско говорно подруч?е, или поглед на свет у Шпани?и и Латинског Америци), инспирисани импери?алном величином Шпани?е након открива?а и осва?а?а Америке, када су великани неограничено доминирали животом наци?е. Индустри?алци и банкари су били под сум?ом, да нису ?прави Шпанци“.

Хиспанидад су представ?али пре свега официри ко?и су се после пораза у Шпанско–америчком рату 1898. године и погубних Мароканских ратова све више посве?ивали условима у домовини.

Тре?и ступ тих традиционалних структура мо?и представ?ала ?е шпанска католичка црква. Чланови високог свештенства су били ме?у на?ве?им зем?опоседницима и на?утица?ни?им ?удима у банкарском сектору.

Сред?а класа

На рубу те хи?ерархи?ске три?аде ?е живела сред?а класа, друштвени носилац модерне демократске републике. У ?о? су биле ?асно изражене либералне и светске, али и католичко–конзервативне тенденци?е. Сред?у класу ?е сачи?авало само 20% становништва, ко?е ?е било поде?ено изме?у ауторитарних склоности старих елита и понекад насилно изведених захтева организованих радних снага.

Организована радна снага

Године 1869. изасланици из различитих група Прве интернационале прешли су кратку уда?еност преко Пирине?а како би проширили сво?е иде?е. Првобитно су доживели велико разочаре?е, ?ер су конкурира?у?и анархисти брзо стекли присталице ме?у шпанским по?опривредницима. Након распада Прве Републике у децембру 1874, држава ?е ?ош увек у потпуности и насилно заступала интересе ?гор?их десет хи?ада“, док ?е ?друштвено пита?е“ у остатку западне Европе пре Првог светског рата било ублажено правним реформама ко?е су садржавале друштвено–политичке повластице.

Осим тога, чланство у анархистичним организаци?ама било ?е бесплатно за разлику од соци?алистичких организаци?а. Током година, соци?алистичка за?едница УГТ, основана 1888. године, успела ?е да забележити стално пове?а?е чланства. Она ?е задржала сво? реформистички смер чак и након Руске револуци?е 1917. Анархисти, ко?и су имали властите иде?е о револуци?и и комунистичком друштву, развили су нови организаци?ски облик прилаго?ен индустри?ским условима 20. века. Инспирисани француским синдикализмом, основали су синдикат ЦНТ. У разво?у два споменута синдиката формирани су регионални приоритети. Соци?алисти су углавном били заступ?ени у касти?ским пределима Леону и Ла Манчи, Екстремадури и Астури?асу; анархисти у Валенци?и, Каталони?и, Андалузи?и и Арагону. Оба синдиката имала су чланство ко?е ?е премашило милионски ниво.

Године реформе 1931–1933

Велика же?а нове државне владе ?е била модернизаци?а Шпани?е. У том процесу, влада ?е хтела да реши три проблематична подруч?а: одговорности централне мадридске владе требало би да буду поново дефинисане у корист истори?ских реги?а, затим би требало да буде потиснута доминаци?а традиционалних елита, као што би требало бити успостав?ено пита?е власништва на великим зем?ишним поседима. Поред ових теме?них пита?а, од непосредне важности био ?е и наставак економског разво?а ко?и ?е започео током диктатуре. Први пут након Наполеонских ратова, Шпани?а ?е успела да надокнади сво? економски изостанак за воде?им европским државама, ме?утим то ?е направила на рачун удвостручава?а ?авног дуга. Новом министру за финанси?а ?е успело да сма?и дуг за 50%, али на рачун заоштрава?а порезног система.

На?ве?и изазов за Републику ?е било тзв. ?соци?ално пита?е“. На?пре би побо?ша?е економске ситуаци?е у руралним и индустри?ским подруч?има могли створити прилику за ?егово што шире прихвата?е. Док ?е програм економског подстица?а Приме де Ривераса био усмерен иск?учиво на индустри?ски сектор, зем?ишна реформа имала ?е за ци? да се сма?и несигурна соци?ална ситуаци?а у руралним подруч?има. Аграрна одредба из септембра, 1932. године имала ?е ци? да ?ужну латифунди?у разви?е у корист друштва. Иако ?е начелно договор о потреби реформе био ?едногласан са свих страна, дошло ?е до спора изме?у републиканаца и соци?алиста. Шпанска соци?алистичка радничка странка (PSOE – Partido Socialista Obrero Espa?ol) и Општи савез радника (UGT – La Unión General de Trabajadores) позивали су колективно управ?а?е са зем?иштем, док су либералци желели да се зем?иште доделити се?ацима. У позадини тог конфликта су ста?але стратешке иде?е: либералци су тражили по?аву ситне буржоаске класе, док су их левичарске странке хтеле у томе спречити.

У политичко? пракси републиканци су избегавали да аграрно пита?е поставе у центар реформе. Тако су у две године продали само мали део по?а по непово?ним ценама. Нови власници морали су куповати зем?иште по пуно? цени, ?ер су претходни власници добили накнаду. Осим тога, банке су одби?але да да?у кредите, што ?е пове?ало засто? у по?опривреди. Две тре?ине незапослених били су из по?опривредног сектора, где ?е забележен велики бро? протеста, чак 40%. Соци?алистички министар рада Франциско Ларго Кабалеро, ко?и ?е ве? радио као државни повереник Приме де Ривераса, издао ?е од децембра 1931. године многобро?не законе, ко?има ?е био ци? унапре?е?е правне ситуаци?е запослених у индустри?ском сектору као и регулаци?а протеста, ко?и су били у том раздоб?у веома раширени.

Култура и образова?е

Политика нове владе по пита?у културе и образова?а показала се посебно контроверзном. Републиканци су били први влада?у?и поредак у Шпани?и ко?и су се бринули о образова?у. Након проглаше?а Републике, око ?едне тре?ине Шпанаца стари?их од десет година ни?е знало да чита и пише. Влада ?е желела да пове?а стопу уписа деце у школе, да осну?е одбор за унапре?е?е стручног образова?а, да уведе вечер?у наставу за одрасле и да ша?е путу?у?е библиотеке на уда?ена подруч?а.

Та одредба ?е неизбежно утицала на положа? Католичке цркве, ко?а ?е играла знача?ну улогу у друштву. Либералци као и левичари су презирали католицизам. Нацрт устава, ко?и ?е одобрио цркви посебан статус, али у исто време и ограничио неке привилеги?е, ?е од стране ве?ине гласача у шпанском парламенту (El Corte) проглашен неваже?им. Издата ?е забрана запош?ава?а за особ?е, ко?е ?е било верски опреде?ено. То ?е изазвало велике проблеме, ?ер ни?е било могу?е тако брзо заменити пружате?е веронаука, поготово зато што су финанси?ска средства била ретко доступна. Утица?ни ?езуитски ред проглашен ?е незаконитим. Промене у закону биле су тако?е пропра?ене наси?ем над црквеном имовином. Дана 11. ма?а, месец дана након проглаше?а републике, антицрквени кругови почели су да пале цркве након наводне монархистичке провокаци?е, ко?ом ?е покушан напад на анархистичке дневне новине.

Влада у егзилу

Након пораза Републике, формирана ?е Влада у егзилу Друге шпанске републике. Имала ?е амбасаду у Мексико Сити?у до 1976. године, а званично ?е распуштена наредне године.

Литература

• Beevor, Antony (2006). The Battle for Spain: The Spanish Civil War 1936–1939. New York: Penguin Books. 
• Casanova, Julián (2010). The Spanish Republic and Civil War. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-49388-8. doi:10.1017/CBO9780511763137. 
• Gerald Brenan, (1943). The Spanish Labyrinth: An Account of the Social and Political Background of the Spanish Civil War. 
• Henry Buckley, The Life and Death of the Spanish Republic: a Witness to the Spanish Civil War, IB Tauris, (1940, rep 2013). First Edition almost entirely destroyed and not reprinted until 2013.
• Raymond Carr, ed (1971). The Republic and the Civil War in Spain. CS1 одржава?е: Текст вишка: списак аутора (веза)
• Raymond Carr, Spain 1808–1975 (2nd ed. 1982) online Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (6. април 2020)
• Julián Casanova. The Spanish Republic and Civil War. Cambridge University Press. 2010. 
• Helen Graham (2003). The Spanish Republic at War 1936-1939. Cambridge University Press. ISBN 978-0521459327. 

Спо?аш?е везе

• Constitución de la República Espa?ola (1931)
• English Translation of the Constitution of the Spanish Republic (1931)
• Second Spanish Republic National Anthem на веб-са?ту YouTube
• Pro-Republic, 75th Anniversary Manifiesto
• Original article from the beginning of the Spanish Civil War in The Guardian's archives.
• History of the republic and the victory of the Popular Front in elections
• Video La II República Espa?ola